Pogledajte i druge blogove istog autora:
U Tantri je spoj
Već smo pisali o
specifičnosti Indije, ne samo u pogledu dobijanja konoplje izuzetnog kvaliteta,
već i po religijskim, filozofkim (Hinduizam i Budizam su spoj filozofije
življenja i religijskih pravila) i sociološkim stavovima prema upotrebi
kanabisa, kako za pušenje, tako i u hrani i pićima.
Za stanovnike južno od
Himalaja, hedonizam i medicinska upotreba konoplje spojila se u religioznoj
ezoteriji kulminirajući u Tantri, mističnoj religiji, koja u svojim raznim
varijetetima, propisuje, kako fizičke, tako i mentalne vežbe poput meditacije i
joge.
Tantra rituali sa
marihuanom su veoma moćni*, ali isto tako i složeni i teški za izvođenje.
Moderna Tantra samo delom podseća na izvornu, jer je često praktikovana od
osoba koje su slabo poznavale pravila, a želele su što pre do dođu do
rezultata, to jest do što bržeg spajanja energetskih sistema ( u okviru
jedinstva kosmičkih sila) muškarca i žene, stvorivši strujanje koje omogućava
učesnicima da pronađu nove uzvišene nivoe intimnosti, pomažući im da shvate
svoju bezvremensku poziciju u univerzumu. Inače Tantrički rituali, pod uticajem
kanabisa, potiču iz vremena 700-te
godine naše ere
i u njima
su učestvovale
*O
njima u jednoj od sledećih knjiga istog autora.
grupe „pročišćenih“ muškaraca i žena koji su oslobođeni bilo
kakvih telesnih predrasuda. U suštini,
ritual je obožavanje i klanjanje ženskoj lepoti. Kroz čin kupanja svojih
partnerki mirišljavim, cvetnim vodicama, parfimisanjem i češnjanjem njihove kose, muškarci ih nakon svega spuštaju na svileni krevet, gde započinju najprefinjenije dodirivanje celog
tela, od očiju, nozdrva, sve do vrhova grudi, butina i vagine. Klasičnom seksu
predhodi višesatni oralni i sve vreme se misli oba partnera pod uticajem dima i
pića od kanabisa, fokusiraju se na religijski simbolizam mešanja muške i ženske
energije, što oslobađa, za običnog čoveka, neslućenu seksualnost, koja rezultira
„beskonačnim orgazmima“, ali bez ejakulacije od strane muškarca, kao i bilo
kakvih drugih fizičkih oslobađanja energije. Sveti tekstovi opisuju seks sa
kanabisom, koji je trajao i po sedam, osam sati, u kome su očesnici imali
osećaj beskrajne slobode, u kojoj se briše ego i sagledava bit svega što
postoji.
Predoziranje
moguće, ili nemoguće
Već pri prvim
upotrebama marhuane za lečenje, postavilo se jedno veoma važno pitanje: da li
je moguće predoziranje pacijenata, ako greškom, ili namerno, uzmu veću količinu
od preporučene.
Sa druge strane,
uživaoci marihuane su decenijama tvrdili kako se stondira samo ukoliko se uzme veća količina
od one koja je dovoljna za tu osobu i da sve lose reakcije nestaju nakon
spavanja.
Dilemu u vezi toga su
razrešili francuski naučnici.
Otkriven je hormon koji
poništava trovanje pacova marihuanom, čime je potvrđeno da je nemoguće
predoziranje marihuanom, gde bi mohlo da dođe do smrtnog ishoda.
Autor studije, Dr. Pjer Vinćenco Pjaca (Pier Vincenzo Piazza) objasnio je da je kod pacova izloženih THC-u
došlo do dramatičnog porasta hormona u mozgu zvanog pregnenolon. Ustanovljeno
je da taj hormon sprečava opojno dejstvo marihuane. I pored toga što su
životinje tretirane sa 3.000 procenata većom količinom od one koja bi mogla
normalnim korišćenjem da se unese u organizam, navedeni hormoni inhibiraju
efekte THC-a.
Iako je istraživanje
bilo namenjeno u svrhu dokazivanja o uspešnosti lečenja uz pomoć kanabisa,
došlo se do rezultata koji potvrđuju da za žive organizme, pa tako i za čoveka
nema nikve opasnosti od „trovanja“ sa njom. Time je objašnjeno kako mozak sam
sebe štiti od mogućeg prevelikog uticaja trave.
Vezivanjem za
kanabinoidne receptore, THC pokreće oslobađanje pregnenolona, što zauzvrat
slabi uticaj THC -a na receptore –
negativno povratno dejstvo koje može da spreči korisnike marihuane da se
previše „naduvaju“.
Nadovezujući se na ta
saznanja, Mitch Earleywine, profesor psihologije na Univerzitetu u Albaniju
(N.Y), dodaje da lek za preteranu upotrebu kanabisa ne mora da bude predmet
daljih istraživanja, tvrdeći kako kanabis nema smrtonosnu dozu i da mu je
zavisnost bliža onome što stvara u čoveku kofein iz kafe, nego što ima
sličnosti i sa jednom nezakonitom drogom.
Konoplja je i…
-Slike Rembranta, Van Goga kao i mnogih
drugih slikara bile su rađene najčešce na platnu od kanabisa.
-Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta.
-Daleko manje nagrizajucih hemikalija je
potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta i na taj način se
priroda manje zagađuje.
-Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan.
-1150. je prvi put u Evropi pokrenuta
proizvodnja papira od konoplje. To su radila mislimansko-arapska plemena,
proizvodeći veoma kvalitetan pergament.
-Prvi model automobila Henrija Forda,
Model-T, napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od
konopljine plastike koji su izdržavali udarce 10 puta jače, nego što može da
izdrži čelik.
Нема коментара:
Постави коментар