Subkultura
Od početka pedesetih
godina dvadesetog veka, u granicama Subkulture, kao nerazdvojni faktor, figurira Canabis. 1955. g. Albert Koen
(Albert Cohen) je to naziva „kulturom škvadre (tima, grupe)“. Većina autora, u
tim grupama, vidi kriminogeni faktor, posmatrajući ih sa stanovišta hegemonije
kulturnih obrazaca, koje postavlja društvo u datom periodu: od porodičnih
normi, do pravila u kojima se ponaša čovek koji živi pod oštricom mača
hipoteke, straha za mogućim gubitkom posla, izazovima kreditne kartice i
potrošačkog društva.
Tek u šezdesetim
godinama, stanovište ocene mladih se pomera, od akcenta koji se stavljao na
delinkvenciju i devijaciju, žiža
posmatranja se prenosi u domen socijalne reakcije. Sa tim se javlja i novi
pojam Kontrakultura.
Za naša razmišljanja
nisu bitni stavovi Miltona Jangera (Milton Yinger) koji u kontrakulturi vidi
konfliktne situacije u kontrakulturi, dok u nizu subkultura vidi i doživljava
sebe kao „kulturu unutar kulture.“
Bez obzira na stavove
sociologa, psihologa i lekara, trava postaje deo svakodnevice. Ako su njeni
uživaoci iz vremena hipi pokreta, ili zauvek napustili to zadovoljstvo, ili u
veoma malom broju prešli na mnogo jača sredstva, mlade generacije osamdesetih i
devedesetih u veoma velikom procentu nisu prestale sa zadovoljstvima koje nudi
canabis.
Nekadašnje „društvo iz
ulice“ (osamdesetih godina), sa njima bivši šmekeri, hašomani, šminkeri, punkeri, metalci,
darkeri, reperi, skejteri, a sa njima oni koji su ponekad, ili uvek u „retro
fazonu“, čak iako su prestali na kocertima i žurkama da koriste travu, ne samo
da nisu protiv nje, već će uvek, ne samo
iz nostalgije, da je prihvate ponudite li im da „povuku dim“.
Ovde moramo da
napomenemo kako je veoma perfidnim manipulacijama država (Srbija je u pitanju),
preko svojih institucija, pogotovo
devedesetih godina, mnoge grupe mladih ljudi usmeravala ka ekstremnom
nacionalizmu, koristeći pojedince za obavljanje „prljavih poslova” u
inostranstvu, pa čak i za međupartijske obračune, gde su prednjačili fudbalski
i košarkaški navijači. Njihove vođe su u zoni zaštite od represije dilovali
teške droge, obračunavajući se međusobno za teritoriju. Tako marihuana (uz
druga sredstva), u zaključcima neobaveštenih ljudi, postaje sinonim za huliganstvo.
Sve to uslovljava
trenutnu društvenu klimu prema canabisu u ovim godinama druge decenije
dvadesetog veka.
Ali, vratimo se
osamdesetim i muzici.
