Marihuana
i seks
Ljudi su valjda od
postanka civilizacije tragali za afrodizijacima. Kako oni koji bi želeli da
poboljšaju svoj seksualni život, tako i oni drugi koji bi se dolaskom do takvog otkrića obogatili. U prošlom veku
pored ostriga, žen-šena, ajkulinih peraja i praha od nosorogovog roga, peralelno je stajala i marihuana.
U Indiji, čak i danas, tek
venčani par, između ostalih tradicionalnih ritual, ispija piće od Bhang-a i
jede slatkiše spravljene od istih sasojaka. Prostitutke na dalekom istoku i
danas jedu dosta Bhang šerbeta, jer, kažu kako od tog osećaju seksualno uzbuđenje, čak i kada
im mušterije nisu po volji.
Srpske žene u „vreme turaka“ (znači do početka druge polovine
devetnaestog veka) mešale su isitnjene delove konoplje sa belancetom jaja,
šafranom i medom i to koristile za
spravljanje kako pića, tako i slatkiša kojim su gostile mladiće i mlade
muškarce u kući.
U mnogim intimnim ispovestima pušača trave, govori se o trajnijim
erekcijama, a kod žena o većoj otvorenosti prema seksualnim kontaktima,
opuštenosti i povećanom vlaženju vagine. Po priznanjima, mnoge od njih su uz
pomoć marihuane doživele po prvi put orgazam, a druge s njom postižu multiplicirane
orgazme.
Na balkanskim prostorima, muškarci su vekovima cenili preparat od hašiša,
putera od lešnika, suvih listova ruža, peteljki karanfila, krokusa, muskatnog
orašcica, kardamona, meda, šecera, i korena biljke Anacylius pyrethrum ( narodu
poznate kao španska kamilica)*.
Kao što se vidi, trava na našim
prstorima ima viševekovnu reputaciju kao stimulativno sredstvo u oblasti seksa.
Uprkos mišljenjima i
pričama onih koji su ga u tu svrhu uzimali, ispitivanja (malobrojna) koja su
vršena, u vezi delovanja kanabisa nisu pokazala zadovoljavajuće rezultate, koji
bi travu proglasili afrodizijakom. Svet
je pomislio kako će potraga za afrodizijacima, a sa tim priče o delovanju trave prestati puštanjem u
promet Vijagre, ili „plavog dijamanta,“ potekle iz laboratorije „Fajzer“ (Pfizer),
čija je upotreba prvi put dozvoljena u Americi 1988. godine,
ali se to nije dogodilo, jer to je samo sredstvo koje utiče na erekciju, nikako
na ceo organizam. Možda je jedna od
najvećih šansi da se dobije verodostojan rezutat bila u Americi kada je Kongres
Univerzitetu Južni Ilinois odobrio sredstva za početna ispitivanja u takvu
svrhu, ali je već sledeće 1976. g. bez
objašnjena ukinuo dalja istraživanja. Ali i pored nedostatka značajnijih
novčanih sredstava. I pored nedostatka većih novčanih sredstava, brojni
istraživači su krenuli u objašnjenje šta je mit, a šta stvarnost u priči
„Marihuana i seks“.
U studiji Hochmana i
Brilla iz 1971. gde se ispitivalo povećanje seksualnog apetita, 60% stalnih konzumenata
marihuane, kao i 43% povremenih korisnika, je decidirano reklo DA. Na suprotno pitanje o „smanjenju seksualnog apetita“ 70% iz pvre
i 75% iz druge grupe je izjavilo kako se to nikada ne dešava.
Još (Goode, 1969.) je
primećeno da stupanj interesovanja i očekivanja
korisnika marihuana utiče na
intenzitet psihoseksualnog
uzbuđenja. Naravno, ako su iščekivanja veća, to je i procenat ostvarenja u
skladu sa tim. Takođe je utvrđeno kako je povećanje seksualne želje kod žena,
pri upotrebi trave, veće nego kod
muškaraca. Tu ima i logičnog objašnjenja, pošto marihuana ruši „ograde“ , to je
za očekivanje da će kod onih koji su sputane tradicijom i konvecionalnostima
(češće kod žena nego kod muškaraca) i posledice da budu vidljivije. Uz to i
procenat izrazito pojačanog seksulanog uzbuđenja pod uticajem trave je mnogo
veći kod mladih, nego kod osoba u starijem dobu (Bloomquist, 1968; Brenner,
Coles i Meagher, 1970); seskualno iskusne osobe će doživeti veća uzbuženja od
onih manje iskusnih (Brenner, Coles i Meagher, 1970; Hochman i Brill, 1971);
Oni koji češće koriste travu doživeče i češći i viši stepen uzbuđenja, od onih
koji je kozumiraju ređe (Goode, 1970); osobe koje veruju u stimulaciju i
pojačanje seksualnih želja pri
konzumiranju kanabisa, pre će i mnogo češče to da dožive od onih koji u to ne
veruju, takođe je zaključak, kako su
uživaoci marihuane skloniji upuštanju u predbračne odnose ( u to vreme je to
bila vema važna činjenica) u odnosu na neuživaoce i to u procentima 72 prema
34. (Goode, 1969; 1970; Grinspoon,
1971).
Kanadski istraživački
tim (Hathaway 2003.) je ispitivan u Torontu, među odraslim osobama , kosrisnicima
marihuane, uzročnosti pušenja na libido
(požuda, želja, htenje, priželjkivanje ili zadovoljstvo). 25% ispitanika je
izjavilo kako dim uvek utiče na povećanje libida, 40% je odgovorilo kako se to
ponekad dešava, a jedna trećina je rekla da se to retko dešava, ili gotovo
nikada. Polovina njih je bila odlučna u izjavi kako koriste travu iz razloga
povećanja seksualnog uzbuđenja, a druga polovina je je tvrdila kako seks ne
igra ulogu pri njihovom opredeljenju da uživaju u kanabisu. Prema tome, može se
zaključiti kako se marihuana može smatrati za prirodni relaksant za one koji
nisu u stanju da ispolje svoju prirodnu seksualnost, dovodeći ih u stanje
smanjene nervoze.
Slična ispitivanje,
takođe rađena u Kanadi (Osborne i Fogel, 2008.)
su pokazala da polovina ispitanika uzimanje marihuana povezuje sa
uticajem na libido kroz povećanje osjetljivost na dodir i pojačana erotska
zadovoljstva
Iste te godine drugi
kanadski tim (Weller i Halikas) dolazi
do skoro identičnih rezultata.
Završimo ovo nabrajenje
uz izjavu Miča Elelvejna (Dr. Mitch Earleywine, profesor psihologije na
Državnom Univerzitetu New York): „Nauka još uvek niti shvata, niti može da
proceni istinsku razmeru seksualnih učinaka marihuane, jer nema dovoljno
čvrstih dokaza za naučne tvrdnje, sve se bazira na self-izvestiocima, jer ne možemo da damo
kanabis ljudima u laboratorijskim uslovima. “
U vezi brojnih
diskusija o travi i seksu, pisac Norman Majler kaže: ,,Marihuana je moje
omiljeno zadovoljstvo, istinsko zadovoljstvo. Dopire do onih delova tela do
kojih ništa drugo ne može da dosegne; oslobađa me napetosti koju jedino seks
može da ublaži, a seks je sigurno bolji
uz travu. Možete naučiti da bolje iskoristite svoje telo, isti pokret koji
svakodnevno pravite, dobiće novo značenje. Kada budu pronašli lek koji će
iskazivati veću senzitivnost od marihuana, to će biti moj lek. I trudiću se da
poštujem njegove poroke, otrove i cenu koju iskazuje, na isti način na koji to
radim sa travom.“
A Dr. Joel Fort je
kategoričan: ,,Ne postoji droga za koju se može reći da navodi na bludne misli,
ili da podstiče seksualni nagon, tamo gde taj nagon ne postoji i u normalnim
uslovima… Ako neki smatraju marihuanu za afrodizijak, to je zbog toga što kada
dvoje ljudi ima duboku unutrašnju vezu, ili
kada se jednostavno međusobno simpatišu i žele jedno drugo, trava samo
može da pojača i upotpuni tu vezu.“
Zaključak je da trava
kroz stimulaciju viših misaonih centara (manje utiče na dublje emocionalne
osećaje) direktno pospešuje maštu, bogatstvo vizija i govor. Čovek pod njenim
uticajem postaje svesniji stimulansa van svog tela, bilo da je muzika, svetlost,
dodir osobe koja ga privlači i sklon je da o svemu tome razmišlja u većoj meri,
bez obzira da li pleše, ili mirno sedi. Mislima uplovljava u sfere „viših
vrednosti“, celim bićem je „ovde i sada“, istovremeno ne mogavši da se odupre
efektu „produženja vremena“ i često nakon višesatnog uživanja kaže: „Sve je ovo
trajalo tako kratko. Nemoguće!“
Takođe su moguća i
negativna iskustva. Kod mnogih ljudi,
zbog izmejenjene svesti, oštrije i dublje se sagledavaju problemi, često oni
koji su u vezi osobe sa kojom su u braku, ili emotivnoj vezi. Tada ne samo da
se ne pojačava privlačnost, već naglo raste odbojnost prema toj osobi, a
iskazuju svoje skrivene emocije prema drugim, često u isto vreme prisutnim
osobama, prema kojima nikada tako ne bi postupili da nisu uvukli nekoliko
dimova iz zelenog smotuljka koji to veče kruži na zajedničkoj zabavi. Ne tako
retko, u tim situacijama se događa ono što ni jedna, a ni druga strana nikada
ne bi predvidela, čak i u najlascivnijim maštanjima. Često to rezultira i
seksom, bez razmišljanja da tu ima i nečeg dubljeg, već samo telesna požuda i želja
za zadovoljenjem iste.
Nasuprot svemu onome
što je ovde rečeno, za mnoge je
neočekivana člinjenica da se marihuana
koristi i u asketske svrhe. Kao što je jako i prošireno verovanje u
afrodizijačka svojstva trave, tako se veruje da kod asketa i onih koji su se
odlučili na put samoispitivanja i pronalaženja smisla života, ona, pomažući u
sagledavanju biti svega, omogućava težnju za introspekcijom, odvraćajući monahe
i askete od svega onoga što je vezano za telesno i polno.
Sigurno da urođeni,
nasleđeni i tokom života od okoline nametnuti, puritanizam stvara kod čoveka sa
zapada veliku zadršku ka potpunom predavanju seksualnim užicima. Zato uživaoci
trave tvrde da njihova želja za
seksualnim spajanjem raste, uporedo sa povećanjem sposobnosti za seksualno
komuniciranje sa partnerom, jer trava otpušta iz čoveka sve što je sprečavano
inhibicijom. Dim trave nedvosmisleno omogućava rast volje i pažnje, opušta
kočnice i pospešuje maštovitost u tehničkim aspektima vođenja
ljubavi. To često primećuju žene kod svojih partnera, koji postaju mnogo
maštovitiji u predigri, koja je često malo zastupljena u muškom seksualnom
repertoaru..
Dosta muškaraca tvrdi kako su
njihove erekcije postale i veće i snažnije
kada su u high stanju, a žene, kada se istim stvarima povede reč, govore da su postale ne samo vlažnije i sa većim
dozom uzbuđenja, već i spremnije za pokretanje vaginalnih mišića. To je naročito
izraženo kod onih žena koje su seksualno blokirane, ili iz brojnih razloga
retko, a pokatkad i ne doživljavaju, orgazam.
Nakon nekoliko dimova trave, sve tegobe i nedoumice vezane za
približavanje drugoj osobi, iskazivanje emocija, strah od neprihvatanja, ne
samo da nestaju, već i kod onih kojima je nivo seksualnih zadovoljstava bio
veoma nizak, javljaju se multiorgazmička zadovoljstva, koja traju veoma dugo.
Ljubavnom paru uz
marihuanu pojačava se izdržljivost, a istovremeno se povećava osećaj za jedno prema drugom, jer sve
se doživljava laganije i opuštenije, osećanje dodira je do nesagledivih granica izoštreno, kao i osećaji za miris, ukus, pred
očima su sve boje intenzivnije, a orgazmi su duži, propraćeni do tada
nedoživljenim zadovoljstvima, što sve pojačava i produbljuje emocionalnu vezu među partnerima, na mnogo
duže vreme, nego što je delovanje jednog džointa.
Sva dosadašnja
istraživanja se slažu u nekoliko stvari:
1. Uživaoci marihuane
su seksualno mnogo aktivniji od drugih osoba, a takođe i slobodniji od onih
koji je ne uptrebljavaju, jer ona ne stimuliše seksualnu aktivnost, već
pojačava postojeće stanje i unutrašnje porive.
Kanabis ne menja lične vidove
seksualnog ponašanja i nije katalizator promiskuitetnog ponašanja;
2. Osoba pod uticajem
marihuana nije procentualno seksualno agresivnija od osoba koje nisu pod njenim
uticajem;
3. Osobe koje su su
hapšene zbog posedovanja kanabisa, u globalu, ne poseduju kriminalni dosije
zbog izvršenih seksualnih krivičnih dela.
Uz sve rečeno, u
potpunosti pada u vodu tvrdnja, već spominjanog Harry Arslinger, koji je tridesetih
godina prošlog veka u brojnim intervjuima ponavljao kako je marihuana
prouzrokovala nebrojeno silovanja, a to opet vodi ka ubistvima.
Takve izjave u skorijoj
istoriji, a takođe i one bajkovite iz davnina (Iz vremena pisanja Ayurveda,
Tantre, do bajki iz 1001. noći) su prouzrokovale da se oko onoga što marihuana
proizvodi u seksulanom životu čoveka kod većine građana stvori slika koja nema
ničeg zajedničkog sa realnoću.
Kroz istoriju je
naročito ponavljana priča (naravno nadograđivana kroz vreme) o Assasinima, ili
Hašišanima. Tako su se nazivali članovi tajnog društva persijskih Ismai’illa,
koje je stvorio Hassan i Sabbah 1090.g. Poput svih zatvorenih skupova iz tog
doba, ono što je pokazano javnosti i ostalo zapisano u istoriji, prepuno je mitova i folklornih motiva. Već
samo ime asassin se tumači na
različite načine. Reč asasin je proizašla iz arapske reči haššašin, onaj koji
jede hašiš. Teško je sa sigurnošću
govoriti o samoj etimologiji tih reči, jer su sami pripadnici sekte sebe
smatrali pripadnicima al-da’va al-džadida, što znači novi nauk, nova doktrina, a
sami su sebe oslovljavali sa fida'i,
što znači onaj koji je spreman da žrtvuje svoj život za neki cilj.
Celu priču čini još
zamršenijom i zagonetnijom, to što su o njima ostavili pisane beleške samo
njihovi neprijatelji i oni koji su učestvovali u njihovom uništenju.
Utemeljitelj, Hasan ibn al-Sabah, koga su zvali i Starac sa palnine, je
od sekte napravio veoma opasnu vojnu organizaciju, poznatu po beskrupuloznim
ratnicima, koji su, po pričanju protivnika, hipnotički jurišali, ne
razmišljajući o lošim posledicama za sebe. Poreklo tog religijskog reda je dosta
nejasno, ali prema nekima radi se o sekti koja je nastala u istorijskom raskolu
unutar Islama, kada je došlo do podele na sunite i šiite. U tim okolnostima
beskrupulozni ratnici su unosili strah u kosti arapskim plemenima. Tadašnje
vođe su smatrane za „svete ljude“ koji
su istovremeno propagirali reinkarnaciju i seksualne slobode nezamislive u ovom
našem 21. veku i tako su nastajali „otpadnici od otpadnika,“ poput Starca sa
Planine koji je propovedao ubijanje kao svetu dužnost. Zauzevši dvorac Alamut,
čije ime u prevodu znaci „Orlovsko gnezdo“. Tu će provesti ostatak života, pišući
knjige i stvarajući intrige, u tada veoma podeljenom svetu. Nazanimljiviji deo
priče je onaj o tome kako su pripremali Asasine za akcije u kojima bi ubijali u
ime vere, a na temelju Hasanovih procena. Al-Sabah je u svom utvrđenju napravio
raskošan vrt u koji su imali pristup samo njegovi sledbenici, gde su uživali u
raznim oblicima hedonizma nezamislivom
za to doba (naravno hašiš je bio nezaobilazan).
Malo je verovatno da bi neko pod uticajem hašiša imao i želje i snage da
osedla konja i sa mačem juriša po pustinji, na neprijatelja, pod suncem koje
nemilosrno peče, otimajući zlato, kamile i žene. Zato je najprihvatljivije
objašnjenje po kome je vođa mladiće opijao velikim količinama hašiša, koji se
tada pušio u svim krčmama i na svim sedeljkama, naredivši slugama da ih prenesu
u deo dvorca koji je bio harem sa imitacijom Raja, što je moralo za mlade ljude iz pustinje da bude krajnje fascinantno.
Poluprobuđeni mladići bi sa devojkama doživljavali, do tada nezamislive telesne
užitke, a potom bi nastavljali sa pušenjem hašiša, kojeg je bilo u izobilju, pa
su ponovo padali u san i tako par dana. Budili su se, pošto bi ih iste sluge u
dubokoj opijenosti vraćale na mesto gde su bili ranije. Na sve to, dovoljno je
bilo vođino objašnjenje kako su zavirli u raj, a koji ih uvek čeka nakon hrabre
smrti u ratu sa neprijateljem. Za očekivanje je da su ti mladići nadljudskom
snagom, hipnotisani jurišali na neprijatelja.
Osim te priče, brojne su i one u stilu „hašišom do boljeg seksa“, kao i
one sa temom „o hašišu i seksu.“ Sve su
one, bez obzira koliko bile tačne, ili
ne, sa jedne strane povečavale znatiželju ljudi, a opet sa druge strane,
velikoj većini davale povod da ostanu ukorenjeni u svojim stavovima, kako je
sve što se vezuje za travu, pa makar se to zvalo hašiš, jednom rečju ZLO.
Čak i višedecenisjske tvrdnje kako konzumiranje trave utiče na smanjenje
testosterona, veoma važnog seksualnog hormona (androgen) koji postoji kod oba
pola, ali koji se razlikuje u količinama i koncentraciji, što čak da dovodi do impotencije i sterilnosti,
su dokazane kao netačne.
Aktivista, uzgajivač i svetski stručnjak hemijskog sektora, Hose Miranda
(Jose Miranda) povodom ovih pitanja tvrdi: „Svi koji smo redovni korisnici
znamo da mnogo zavisi od svake osobe pa čak i momenta. Takođe, nemamo svi isti
uskus. Moj savet je da čitaš, da se informišeš i lično da probaš koja ti se
sorta više sviđa za taj trenutak i odmeriš dozu. Ne želimo da završimo balaveći
nad našim/om ljubavnikom/icom, niti da se žalimo zbog naših problema u tom
momentu, ne radi se o tome. Nego želimo da nam pomogne da još više uživamo u
seksu! “
Poznata kolumnistkinja Lisa
Kirkman (Lisa Kirkman) pišući o uticaju marihuane na seksulani život,
objašnjava kako u samom odnosu dolazi do oslobađanja oksitocina, „molekula ljubavi“, zapravo hormona, koji se luči u toku orgazma
kod žena i muškaraca, i u vezi je sa obrascima ponašanja majki i očeva,
delujući kao neurotransmiter u mozgu, generalno povećavajući osetljivost i
percepciju celog tela i po njenim rečima, nema boljeg sredstva za parove, koji
žele da povećaju svoj užitak.
Oni koji su eksperimentisali sa travom u oblasti seksualnih
zadovoljstava tvrde kako se mišići skupljaju pod njenim uticajem. Ta činjenica
je podstakla ‘Afrodita Group’ da ponudi tržištu jedan
organski lubricant od kanabisa, za koji se tvrdi da ženama omogućava orgazam do
15 minuta. Ovo nije ništa novo, jer su mnoge žene decenijama pre toga, na
plantažama marihuane koje su hipici pravili u Kaliforniji, stavljale zrnca
smole, ili kapi ulja kanabisa u vaginu, tvrdeći kako od toga imaju vrtoglave,
nezaboravne orgazme.
Sigurno se u skorijoj budućnosti mogu očekivati studije, ne samo o uticaju
marihuane na povećanje seksualnog apetita, već i njeno delovanje na
uravnoteženju i lečenju seksualnih disfunkcija.
U svakom slučaju efekat kanabisa na poboljšanje seksualnog zadovoljstva
je evidentan (po izjavama većine uživaoca), jer trava izaziva senzualniju vrstu
koncentracije, što uzrokuje izoštravanje svih čula i mogućnost da se do najsitnijeg
detalja oseti svaka pojedinost, dajući stimulans duhu da uđe u egzotične
predele mašte, a telu da prihvati ono što mu se nudi ovde i sada. U svakom
slučaju, ona izoštrava čula, omogućivši svim mehanoreceptorima (kod kože kao
čulnog organa) da osete, na do tada nedoživljen način, da se u čoveku zvučnim,
svetlosnim, mirisnim efektima proizvode sasvim drugačiji i mnogo jači seksualni
nadražaji od uobičajenih.
Pre svega, efekti marihuane nisu 100% predvidivi i sasvim logično zavise
od vrste, situacije i osobe. Kanabis nema isti efekat kada se puši, ili kuva. Pogotovo
različite sorte i biljke koje su odrasle u neadekvatnim klimatskim uslovima imaju
smanjenu, to jest drugačiju koncentraciju THC-a, CBD-a, CBN-a i drugih
kanabinoida, tako da se ne može sa naučne osnove tvrditi da marihuana generalno proizvodi bolji
seks, ali izjave onih koji u njoj uživaju, kao što se vidi, govore nešto sasvim
suprotno.
Možda je sve to posledica osećaja slobode koja se javi pod uticajem
trave, istog momenta kada se nešto ponudi i na šta je on spreman celim bićem da
prihvati, što je sigurno nešto najlepše,
što može čoveku u životu da se dogodi.
*Ljudi misle da samo u nekim krajevima sveta rastu biljke koje imaju psihodelična delovanja. Opijumski mak na Bliskom istoku, Koka u Južnoj Americi, kaktus pejotl u Meksiku, konoplja u Indiji… Na Balkanu takođe postoje biljke sa jačim delovanjem od nabrojanih. Njihovo korišćenje u magijske, ritualne i tajne svrhe zbog opšte nepismenosti, a tajne upotrebe, nije zapisivano, a zbog čestih ratova su uništavane cele porodice, pa mnoga znanja nisu preneta sledećoj generaciji. O tome u sledećoj knjizi od ovog autora.
Pogledajte i druge blogove istog autora:
